HR - Ljudski Resursi - Srbija

Stotine hiljada radnika "na crno"

Poslodavci traže od države da smanji dažbine po zaposlenom i olakša otvaranje novih radnih mesta. To sada nije moguće, odgovara ministarka finansija Diana Dragutinović.

Srpski poslodavci traže smanjenje poreza i doprinosa na zarade zaposlenih. Kažu da im to otežava poslovanje i onemogućava da zapošljavaju nove ljude.

"Sasvim sigurno da bi država mogla da pomogne privrednicima posebno onima koji ne izmiruju svoje obaveze na vreme, kaže Đorđe Vučinić iz Udruženja "Poslodavac".

Vičinić smatra da bi smanjenje ovih stopa omogućilo veći obuhvat naplate i urednije izvršavanje obaveza, kako teret ne bi snosili samo oni koji redovno plaćaju obaveze i kojima predstoje novi nameti.

Porez na zarade od 12 odsto, o kojem se mnogo govori, tek je jedna stavki koja smeta poslodavcima.

"Tražimo da se značajno smanje i neka druga davanja koja imaju neverovartnih 160 stavki. Znači, ako bi se nešto od toga umanjilo, ukinulo onda bi poslodavcima lakše palo to što iz plate izdvajaju tih skoro 70 odsto", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.

Jedan radnik poslodavca u Srbiji košta 64 odsto neto plate. Veće izdatke u Evropi imaju samo, znatno bogatije, Nemačka, Danska i Švedska. Iako svesna činjenice da bi smanjenje poreza moglo da smanji sivu ekonomiju, ministarka finansija kaže da to nije realno.

"To je suviše lepo da bi bilo istinito", rekla je ministarka Diana Dragutinović.

"Najviše što Srbija može sebi da dozvoli jeste prihodno neutralna poreska reforma. Pad poreza na zarade i doprinose, ali uz rast nekih drugih poreza, zbog toga što imamo fiksne rashode za plate, penzije, socijalna davanja, transfere opštinama, mora da se namiri iz nekih izvora", objasnila je ministarka.

Pojačana poreska inspekcija

Ipak, ako država s jedne strane poveća kazne i pooštri kontrolu poslodavaca koji primaju radnike na crno, a s druge strane, smanji dažbine po zaposlenom, pitanje je da li bi takve mere dovele do toga da više radnika iz sive zone pređe u legalnu. Samim tim, i količina novca u državnoj kasi mogla bi da ostane ista, ili neznatno manja.

"Još uvek pada broj registrovanih zaposlenih, pa bi trenutni efekat bio pad broja registravanih zaposlenih. To je moguće sa pojačanom poreskom inspekcijom, samo ukoliko postoji šargarepa ili smanjeni porezi", rekao je ekonomista Miroslav Zdravković.

Iako ne postoji način da se popišu svi koji rade bez ugovora, sindikati procenjuju da je u sivoj zoni najmanje pola miliona ljudi. Ipak, ne veruju da bi smanjenje dažbina dovelo do povećanja broja legalnih radnih mesta.

"Kada bi oni ispunjavali sve obaveze prema državi da plaćaju poreze doprinose,  verovatno bi mnogo više prihoda bilo u državnoj kasi i tada bi mogli da se smanje proezi i doprinosi", rekao je Dragan Zarubica iz  Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Da je problem veliki, govore i cifre. Poslodavci po osnovu neuplaćenih doprinosa za socijalno osiguranje državi duguju oko 170 milijardi dinara. Učešće sive ekonomije prelazi 30 odsto društvenog proizvoda, što je oko osam milijardi evra.